Како се некада рачунало време?

Пешчани часовник, или пешчаник, је направа за мерење времена. Састоји се од две стаклене кугле које200px-Wooden_hourglass су повезане узаном цевчицом. Горња кугла је напуњена финим песком који цури кроз узани пролаз у доњу куглу у одређеном времену. Када сав песак исцури у доњу куглу, сат се окрене наглавачке и поново мери време.

Чиниоци који утичу на количину времена које пешчани сат мери су: количина песка, величина и угао кугле, ширина цевчице, врста и квалитет песка. Као замена за песак користи се прах од љуске јајета или прах од мермера. Пешчани сат се и данас користи, али само као украс или кад је потребно измерити потребно време (на пример при кувању или код игара на табли). Мери се обично неколико минута (за кување јајета уобичајено је три минута).

Иако су стари Грци, Римљани и други народи без сумње знали да праве стакло, нема конкретног доказа о његовом постојању у античко време. Пошто је пешчани сат један од малог броја поузданих метода мерења времена на мору, претпоставља се да да је био у употреби до 11. века, када је замењен магнетним компасом у навигацији.

Пешчани сат је често сликан на пиратским заставама као симбол пролазности људског живота, а у Енглеској су пешчаници стављани у ковчег да би симболозовани да је „песак живота“ истекао.

За време путовања Фернанда Магелана око света, његови бродови су имали по 18 пешчаних сатова. Задатак „малог од палубе“ је био да окреће пешчане сатове и тако мери време у бродском дневнику. Подне је, међутим, било референтно време за пловидбу, када се сунце налазило у зениту.

Водени сат или клепсидра  је направа за мерење времена уз помоћ протока воде 220px-Ancient_water_clock_used_in_qanat_of_gonabad_2500_years_agoиз посуде, обично кроз узани отвор. Иако никад нису постигли такав степен тачности према савременим стандардима мерења времена, водени сат је био најтачнији инструмент у широкој употреби миленијумима, све док није замењен много прецизнијим сатовима с клатном у 17. веку. Водени сатови су били први мерачи времена које је створило човечанство.

У најранијим временима, водени сатови су коришћени за потребе астрономије и астрологије. Ови рани водени сатови су подешавани помоћу сунчаног сата. Кроз 220px-AGMA_Clepsydreвекове, водени сатови су коришћени за мерење дужине говора адвоката, каоноћни сатови стражара, за беседе и службе у црквама.

Једно од најранијих открића воденог сата било је у гробници египатског фараона Аменхотепа I (1525. – 1504. п. н. е.). Овај сат је у част Аменхотепа I направио Аменемхет, великодостојник 18. династије. Грци су их касније назвали клепсидре (“крадљивци воде“), који су почели да их употребљавају од 325. п. н. е., биле су то камене посуде са стрмим странама које су омогућавале да вода уједначено капље из мале рупе при дну.

Сунчани часовник је часовник који мери време према положају Сунца. 300px-Sundial-st-remy-of-provenceНајуобичајенији облик сата, какав је ‘обичан’ или стандардан баштенски сунчани сат, баца сенку на равну површину на којој су обележени сати. Пошто се положај сунца мења, мења се и време које сенка показује. Сунчани сатови могу да се прилагоде свакој површини на коју фиксирани објект баца сенку.

Сунчани сатови показују само дневно соларно време. Сунчани сатови су познати још од старог Египта, а развиле су их и друге културе, Кинези, Антички Грци и Римљани.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: