Радионица креативног писања- тема: Мој учитељ

Дана 4. новембра 2015. године  у посету нашем одељењу III3 је дошла професорка српског језика и књижевности Данијела Пешић Јовановић.  Одржала је двочасовну радионицу поводом дана просветних радника који се обележава 8. новембра. У радионици су активно учествовали ученици, јер је циљ био да кроз креативни драмски процес буду подстакнути за писање писама, песама и кратких топлих порука у којима исказују значај учитеља за њихов позитиван развој. Након уводног загревања уз помоћ лоптице, радионица је започела  приказом замрзнутих сцена ученика, где су путем покрета, изразом лица, износили своје емоције на задате речи: мајка,школа, учитељ. Затим су путовали у будућност и замишљали да су они учитељи и да се налазе у студију ,,Едуката” и да одговарају на питање водитеља:  ,,Зашто сте одабрали позив учитеља?” Деца су давала креативне одговоре и уживала у овој радионици.

Када су се вратили у садашњост, уз помоћ својих одговора из студија, заједно са водитељем програма, Данијелом, дошли су до дивних особина које красе једног учитеља, као што су: човекољубац, мудрац, саветодавац, чувар тајни, раме за плакање, помиритељ, лекар, праведник. На питање ко још има све ове особине, учиници су у глас рекли: ,,МАМА!” Закључак: Учитељ=Мама

Након овога, уследила је игра: ,,Један дан мог учитеља” где су ученици мимиком и покретима показивали како они виде активности учитеља у току једног радног дана.

Професорка Данијела је радионицу завршила писмом Албера Камија које је написао 1957. свом учитељу када је добио Нобелову награду за књижевност. Тиме је подстакла ученике да напишу и они писмо свом учитељу и да то буде честитка за Дан просветних радника. Подсетила их је како се писмо пише и шта би требало све да садржи. Ленка Јовановић, ћерка нашег госта, поделила је другарима оловке у знак сећања на радионицу и ово лепо дружење. Часу је присуствовала и мама Ане Вречко, Тања. Дођите нам опет!

,,Драги господине Жермен, 

Управо ми је додељена исувише велика част коју нити сам тражио, нити јој тежио. Али када сам чуо вест, моја прва мисао, након моје мајке, били сте Ви. Без Вас, без те брижне руке коју сте пружили малом сиромашном детету, какво сам ја био, без Вашег подучавања и примера, ништа од овога се не би десило. Не полажем превише на овакву врсту части. Али она ми макар даје прилику да Вам кажем шта сте били и шта сте још увек за мене и да Вас уверим да Ваши напори, рад и великодушно срце које сте у њих унели, још увек живе у једном од Ваших малих ђака који, упркос годинама, није престао да буде Ваш захвалан ученик. 

Грлим Вас свом снагом,” 

Албер Ками 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: