Врана је живела у шуми и била је потпуно задовољна својим животом. Једног дана она угледа лабуда. „Овај лабуд је много бео“, помисли она, „а ја сам баш црна“. „Он мора да је наjсрећнија птица на свету.” Врана подели своју мисао са лабудом. ,,Заправо”, одговори лабуд ,,и ја сам мислио да сам најсрећнија птица док нисам видео папагаја, он има две боје и прелеп је. Мислим да је папагај најсрећнија птица икад створена”. Врана нађе папагаја који јој је објаснио ,,Ја сам живео јако срећним животом док нисам угледао пауна. Ја имам само две боје док паун има много боја”. Врана посети пауна у зоoлошком врту и виде да се хиљаде људи скупља и диви се његовој лепоти. Када су људи отишли, врана се приближи пауну.,,Драги пауне”, рече врана ,,ти си тако предиван. Сваког дана хиљаде људи долази да те види. Људи када виде мене, одмаh ме терају од себе. Мислим да си најсрећнија птица на свету”. Паун одговори: ,,Ја сам увек мислио да сам најлепша и најсрећнија птица на свету. Али због моје лепоте, ја сам заробљен у овом зоoлошком врту. Промотрио сам зоолошки врт јако пажљиво и приметио да је врана једина птица која није у кавезу. Тако да већ неко време размишљам о томе како бих био срећан да сам врана, могао бих да летим где хоћу”.
Научимо да будемо срећни са оним што имамо, а не да гледамо шта немамо. Увек ће постојати неко ко има више или мање од онога што ми имамо. Особа која је задовољна са оним што има је најсрећнија особа на свету.
Прича је преузета са сајта http://www.duhoviti.com/motivacione-price/ko-je-srecan-paun-i-vrana.html
IV3 